(ДИС)ФУНКЦИЈА УМЈЕТНОСТИ У ДРЕВНОМ И САВРЕМЕНОМ ЕГИПТУ: РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ И УМ

Сажетак

Визуелна умјетност игра једну од клјучних улога у нашем свакодневном животу, што је постало посебно видлјиво током пандемије изазване вирусом COVID-19. Но, с историјске тачке гледишта, постоји и дублји смисао визуелне умјетности за човјечанство. Визуелна умјетност служи у пропагандне сврхе за многе религије те промовише изразе идентитета у свим облицима, а уједно за многе појединце има и терапијску моћ. И док су то све примјери у којима умјетност доноси многобројне благодати, она такође шири дезинформације, (ре)продукује родну дискриминацију и изазива психолошку узнемиреност. У историјском смислу, умјетност мијења политичке односе и родне норме у различитим културама, те утиче на појединце и читаве заједнице широм свијета. Са друге стране, овај позитиван и надахњујући утицај има и своје наличје - патњу, побуну, па чак и смрт. У овом раду испитују се функције и дисфункције умјетности у античком времену и  савременим друштвима из умјетничког угла. Средиште је пажње на Новом кралјевству током периода  старог Египта као и на савременом Египту након револуције из 2011. године. Рад пружа увид у историјски контекст специфичних израза идентитета у умјетности и употребе савременог језика да би се истражили умјетнички изрази како у оба поменута периода. Напослјетку, у раду се пореде наративи у античком и савременом свијету кроз специфичне примјере визуелне умјетности у погледу њене употребе као канала за изражавање и жалости и слободарских идеја.