КА ВЈЕШТАЧКОЈ ИНТИМНОСТИ: РАСПРАВА О ПРИРОДИ ЉУБАВИ У ПОСТХУМАНИСТИЧКОМ ДОБУ

Сажетак

Како технологија наставља да напредује, а људски идентитет постаје све више испреплетан са нељудским ентитетима, концепт љубави у постхуманистичком добу постао је тема значајног интересовања. Овај рад истражује начине на које су промјенљиви пејзаж технологије и замагљивање граница између човјека и машине утицали на наше разумијевање и искуство љубави. Ослањајући се на теорију постхуманизма, тврдимо да љубав у постхуманистичком добу није само људска емоција, већ сложена, заплетена мрежа односа између људи и машина (тзв. вјештачка интимност). Испитујемо начине на које вјештачка интелигенција, роботика и виртуелна стварност преобликују границе људске љубави и интимности, а такође расправљамо о импликацијама ових развоја на будућност људских односа. Иако се технологија може користити за побољшање наших веза са другима, она такође представља нове изазове, ризике и могућности за природу љубави. Завршавамо позивањем на даља интердисциплинарна истраживања о љубави у постхуманистичком добу, као и на нијансирано и критичније разумијевање улоге технологије у обликовању наших односа са другима.