ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ КРОЗ ПРИЗМУ ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈА – ОД ЕТИКЕТИРАЊА И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ДО ИНКЛУЗИВНИХ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

Сажетак

Извјештавање о особама са инвалидитетом може код новинара изазвати етичку и професионалну дилему у контексту приступа догађају или теми. То је углавном детерминисано предрасудама да особе са инвалидитетом у медијском простору треба третирати на другачији начин. Међутим, извјештавање о особама са инвалидитетом подразумијева поштовање етичких и професионалних стандарда у новинарству, односно једнак приступ као и другим актерима догађаја или приче. Не треба да инвалидитет буде тема сам по себи и да се особе са инвалидитетом представљају као „јадне“ или „суперхероји“. Циљ рада је да се укаже на то да особе са инвалидитетом у медијима треба приказивати на основу социјалног модела инвалидитета који фокус ставља на друштво и активности које су предузете како би особе са инвалидитетом биле равноправне. Квантитативном и квалитативном анализом садржаја дигиталних медија у Босни и Херцеговини (БиХ) разматрана је присутност особа са инвалидитетом и заступљеност социјалног модела као примјера инклузивних медијских садржаја. Узорак за анализу садржаја су дигитални формати водећих јавних и комерцијалних, електронских и штампаних медија у БиХ. Закључује се да проактивно и конструктивно медијско извјештавање, уз уважавање нормативно утемељених етичких и професионалних стандарда о особама са инвалидитетом, представља један од примарних предуслова за перцепцију јавности особа са инвалидитетом као једнаких и равноправних чланова друштва.