ЗАБОРАВЉАЊЕ ПРОШЛОСТИ И ЗАМИШЉАЊЕ БУДУЋНОСТИ: ЛИК ПОЛИТИЧКИ РАВНОДУШНОГ ГРАЂАНИНА У ГРЧКОЈ КОМЕРЦИЈАЛНОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ НАКОН ГРАЂАНСКОГ РАТА (1948-1967)

Сажетак

Након грађанског рата у Грчкој (1946-1949), између снага Комунистичке партије Грчке и оних са политичке деснице, дошло је до наглог развоја комерцијалне кинематографије. У раду се овај развој повезује са напорима десних политичких снага, које су успоставиле власт у Грчкој након рата, да успоставе културну превласт кроз популарне филмове, у којима се истичу идеје напорног рада, породичних вриједности, успјеха као резултата напора појединца (за разлику од друштвених потешкоћа о којима говори љевица) те, надасве, послушности према правном поретку (пошто је, након пораза, Комунистичка партија била дословно стављена ван закона). Све ове идеје изражене су кроз лик сиромашног али поштеног грађанина, који је најчешће припадник радничке класе и чија су главна обиљежја политичка равнодушност и жеља за непоремећеним друштвеним миром, док се заплет гради на његовој потрази за личном срећом, чији су предуслови, у случају мушког лика, напоран рад те успјешан брак, уколико је у питању женски лик. Током периода након грађанског рата, све до диктатуре из 1967. године, биоскопи (нарочито у четвртима у којима преовладава радничка класа) постају много више од пуких састајалишта, то су заправо мјеста на којима се стапају културни садржаји, гдје се забораву предају политичке расправе из прошлости а контроверзне теме садашњице отупљују, и мјеста гдје јефтина карта може да прибави убједљиво обећање за боље сутра.