РУМУНСКИ ЕГЗОДУС У НОВОМ СВЈЕТЛУ: УЗРОЦИ, ПОСЉЕДИЦЕ И НЕВИДЉИВИ ТРОШКОВИ РАДНЕ МИГРАЦИЈЕ

Сажетак

Новостечена слобода путовања преко граница након пада комунистичког режима поклопила се са општим ентузијазмом који је пратио демократску транзицију Румуније. Први талас емиграције био је подстакнут материјалном и симболичком привлачношћу Запада, насупрот нестабилности у земљи. Овај тренд се убрзао током периода предприступања Европској унији (2000–2006) и кулминирао потпуном либерализацијом права на мобилност након приступања 2007. године, уз секторске варијације које су трајале до 2014. Како је емиграција расла, термин „егзодус“ постао је широко коришћен у академским и медијским круговима како би се нагласио невиђени обим и социоекономски значај овог феномена у савременој историји Румуније. Ова масовна миграциона динамика трајала је све до избијања пандемије COVID 19, која је пореметила дугогодишње обрасце радне мобилности и привремено дестабилизовала економску дијаспору Румуније. Једна од најургентнијих друштвених последица овог дуготрајног исељавања јесте феномен дјеце која остају у земљи као последица радне миграције родитеља. Између јуна 2021. и јуна 2022. године, 13,8% дјеце имало је најмање једног родитеља који ради у иностранству, што одговара броју од приближно 536.000 погођене дјеце, од којих је око 184.000 било у потпуности лишено непосредне родитељске бриге. Новији подаци Националне управе за заштиту права дјеце и усвајање указују на смањење ових случајева за 17% до марта 2024. године, што сугерише делимичну стабилизацију у постпандемијском окружењу. Демографске и економске промјене изазване румунском миграцијом подједнако су значајне. У периоду између 2007. и 2023. године, емигранти су послали више од 65 милијарди евра у виду дознака, што готово одговара укупном износу страних директних инвестиција примљених у истом периоду. Само у 2023. години, трансфери су достигли 6,5 милијарди евра, односно приближно 2% БДП-а, стабилизујући потрошњу домаћинстава, регионални развој и смањење сиромаштва, нарочито у економски рањивим подручјима. Од 2016. године, више дјеце румунских држављана рађа се ван Румуније него унутар земље, што указује на померање „репродуктивне географије“ румунских породица. Поред демографских промјена и економских дознака, румунска миграција има и шире импликације. Сложен и промјенљив процес огледа се у спорој нуклеаризацији транснационалних породица, порасту дигиталне и циркуларне радне мобилности, као и у промјени миграционог профила Румуније — од земље исељавања ка земљи дјелимичног повратка и нето имиграције. Ови фактори наглашавају потребу за свеобухватним политикама које узимају у обзир стратешки потенцијал ангажовања дијаспоре, али и рањивости са којима се суочавају дјеца миграната.