СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА ПРЕМА МИГРАНТИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И УЛОГА СОЦИЈАЛНОГ РАДА У ЊИХОВОЈ ИНТЕГРАЦИЈИ

Сажетак

Рад говори о ставовима домицилног становништва према мигрантима и улози социјалног рада у Босни и Херцеговини – жаришту миграната на балканској рути. Ова емпиријска студија ослања се на теорију културних сукоба. Кориштена је Богардусова скала социјалне дистанце за испитивање 300 испитаника из реда локалног становништва, који су анкетирани у градовима с најгушћим улазом миграната. Резултати показују експлицитно висок степен социјалне дистанце, на коју не утичу биолошки фактори (пол, доб), нити социјални фактори (мјесто становања и степен образовања), док етничка припадност домицилног становништва има одређени утицај. Студија сугерише да социјални радници треба да преузму проактивну улогу у ублажавању ризика од идентификованих раскола између локалног становништва и миграната. Битно је примијенити сва три теоријско-методска приступа у социјалном раду: социјални рад с појединцем, како би се мигранти лакше прилагодили захтјевима друштва у коме бораве; социјални рад са групом, како би мигрантске породице и групе успоставиле квалитетну међусобну кохезију и стабилност те задржале утицај на своје чланове; социјални рад у заједници, који најефикасније повезује домаће и долазеће становништво око заједничких потреба и проблема.