ОДНОС ФИКТИВНОГ И РЕАЛНОГ У ХАНЕКЕОВОМ ФИЛМУ „СМИЈЕШНЕ ИГРЕ“ : „ЧЕТВРТИ ЗИД“ КАО ПАРАБОЛА О ПРИСУСТВУ

Сажетак

Тема овог рада јесте осврт на Ханекеов филм „Смијешне игре“ (Funny games) из 1997. године. Тематско усмјерење је везано за социолошку анализу садржаја поменутог филма, те довођење датих садржаја у релацију са Хајдегеровим поимањем технике, Адорновом и Хоркхајмеровом критиком масовне културе, Јонасовом етиком одговорности и Бодријаровом концепцијом симулације. Поменути филм указује на проблем медијског представљања насиља у контексту постреалности. Насиље је презентовано као вид забаве, а само мучење као перформанс. Зид између гледалаца и актера филма се руши, те се хипостазира улога гледаоца филма као актера. Основна претпоставка овог рада почива на мишљењу да дјеловање на микроравни твори макроефекат који води утемељењу нове реалности. Ханекеов филм „Смијешне игре“ афирмативно одговара на наведену претпоставку. Изложеност утицају виртуелног простора кроз дјеловање на субјекте оставља посљедице на реалност. Филм „Смијешне игре“ посредством рушења „четвртог зида“ проблематизује однос публике и медија, тј. релацију фиктивног и реалног. Фокусирајући се на садржај филма, те на методе анализе, синтезе, дедукције и индукције, долазимо до закључка да филм „Смијешне игре“ јесте метафора слике савременог доба. Визуелна репрезентација утиче на објективизацију виртуелног свијета, стога се анализа садржаја визуелних медија отвара као једна од најпрегнантнијих перспектива увида у природу објективности у савременом контексту.