ОБРАЗОВНИ ДИСКУРС О ЈАПАНУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПОД АУСТРОУГАРСКОМ УПРАВОМ

Сажетак

Међусобни односи између Босне и Херцеговине и Јапана започели су почетком 20. вијека, тј. током периода аустроугарске управе над Босном и Херцеговином. У то вријеме јапански интерес за Босну и Херцеговину је био заснован на потреби за успостављањем ефикасног модела за владавину над Тајваном, тј. његовом првом колонијом. Другим ријечима, Јапан је превасходно био заинтересован за систем колонијалне управе у Босни и Херцеговини, а не за њену историју и културу. У том контексту, у раду се пропитује да ли је истовремено било интересовања за Јапан са босанске стране, односно могући разлози за постојање таквог интересовања. У фокусу истраживања су активности наставника основних и средњих школа који су у то вријеме били главни носиоци културног живота у Босни и Херцеговини, односно сљедећа истраживачка питања: “Зашто су се поједини наставници из Босне и Херцеговине занимали за Јапан?” и “На који начин су покушавали да привуку пажњу својих читалаца кроз позивање на Јапан?”. Истраживање је засновано на анализи дискурса о Јапану присутног у текстовима који су објављени у тадашњој босанскохерцеговачкој образовној периодици (Школски вјесник, Учитељска зора и Српска школа). Резултати истраживања указују да су поједини босански просвјетитељи из тог периода активно посматрали, разумјели и користили своја сазнања о Јапану и то са првенственим циљем сензибилирања јавности за унапређење постојећих образовних пракси у Босни и Херцеговини, али и за промовисање других позитивних рјешења за унапређење квалитета живота њених грађана.