МОЖЕ ЛИ ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ИМАТИ САМОСВИЈЕСТ?

Сажетак

Када говоримо о могућности вјештачке интелигенције веома често се сусрећемо са оним страхом од посљедица развоја ове интелигенције. Овај страх понекад јесте ирационалан, али отвара питања не само етичког типа у смислу примјене вјештачке интелигенције него и у аспекту става да вјештачка интелигенција може развити самосвијест и у одређеном моменту замијенити човјечанство. Тренутни развој и брзина којом вјештачка интелигенција оперише поново је актуализирао ова питања и поново поставио једно од најстаријих питања филозофије – шта је свијест, тј. шта је самосвијест? Да ли иза одређеног програма само стоји комплексност алгоритама који функционишу према принципу реализације онога што је у њих учитао програмер или постоји потенцијал за нешто више? Ово је уједно и питање природе људске самосвијести, јер како је могуће да кажемо оно Ја уколико је комплексност људског мозга само манифестација биолошких процеса који се дешавају у мозгу и генерално људском тијелу? И може ли се по овом истом принципу, уколико смо нпр. способни да репродукујемо људски мозак у смислу технолошких апарата, уједно формирати и самосвијест унутар АИ алгоритама? О каквој се дијалектичкој природи овдје ради? Овај рад неће понудити дефинитиван одговор јер такав одговор не може ни наука у тренутној фази да понуди. Али ово постаје питање човјека у техничком добу и циљ рада биће управо да отвори питања људске природе у техничком добу заједно са тиме може ли ова природа да оформи техничку природу и манифестује кроз чисто техничку вољу.