IDENTITETSKA NEODREĐENOST KAO ŽIVOTNA STRATEGIJA U FILMU ZEMLJA NOMADA I ROMANIMA BEKIMA SEJRANOVIĆA

Apstrakt

U radu se analizira identitetska neodređenost kao savremena životna strategija u romanima Nigdje, niotkuda (2008) i Dnevnik jednog nomada (2017) pisca Bekima Sejranovića, kao i u filmu Zemlja nomada (Kloi Žao, 2020). Pozivajući se na postmoderne teorije identiteta, koje govore o životnim projektima i strategijama, rad se bavi pitanjima izbjeglištva, lutanja, skitnje, nomadizma, egzila, ljudi bez papira (tzv. sans-papiers), apatrida i slično. Poseban akcent je na teorijskim dostignućima u navedenom polju autora Zigmunta Baumana, Stjuarta Hola, Manuela Kastelsa, Ivana Čolovića, Majkla Harta i Antonija Negrija. Navedenim problemima se pristupa dvojako: odricanju od identiteta suprotstavlja se koncept odbacivanja domovine. U prvom slučaju radi se o dobrovoljnosti i slobodnom odustajanju od identitetske određenosti i iskorijenjenosti iz (etničke) zajednice, dok se u drugom slučaju radi o prinudnom odbacivanju identiteta, kao i identifikacije sa nekadašnjim životnim prostorom, a najčešće zbog ratnih stradanja, nemogućnosti ostvarivanja egzistencije i poremećenosti životnih uslova. Navedeni film i Sejranovićevi romani oslikavaju oba ova primjera i ukazuju na identitetsku neodređenost i odsustvo potrebe za teritorijalnom povezanošću, što predstavlja dominantnu paradigmu života u savremenom postmodernom društvu.