УМЈЕТНИК КАО ПОБУЊЕНИК У СУСРЕТУ СА ЕГЗИСТЕНЦИЈОМ

Сажетак

Вријеме у коме живимо нам је показало да умјетник и у најсуровијим условима живота проналази снаге да проговара на начин умјетности. Умјетник се сада осјећа као побуњеник и зна да његов стваралачки дух не познаје предах, јер стварање је предуслов опстанка човјечанства. Умјетник осјећа да мора својим дјелима да превлада један деструктивни моменат у коме се нашао човјек у садашњем тренутку. Умјетници ирационално-деструктивне силе преображавају у конструктивно-стваралачке снаге, гдје нагон живота савлађује нагон смрти. Сиромаштво духа данашњег човјека јесте и у томе што се он све више окреће ка науци, која ни сама још увијек нема одговоре на питања и изазове са којима се људи тренутно суочавају. Без потребе за трансценденцијом свакидашњи живот се наочиглед гаси, нестаје и ишчезава. Савремени умјетник је побуњеник против таквог стања, јер умјетничка дјела настоје да трансцендирају стварност. Свијет у коме живимо изгледа као фабриковани свијет без слободе, али са медијски пласираним привидом хуманизма. У таквом свијету умјетник, и човјек уопште, лишаван је права на истинско умјетничко стваралаштво, а тиме и слободу. Бунт савременог умјетника јесте бунт против неслободе упаковане у такозвану добробит и бригу за човјека. Бити стваралац значи бити слободан човјек који критички промишља и слободно говори, који јасно износи свој став без страха од осуде или репресије. Бити умјетник-побуњеник значи бити човјек који тражи и показује истину у стварности, ону истину која обичном човјеку у медијском матриксу измиче. Ово је задатак који су пред себе поставили умјетници краја 20. и почетка 21. вијека.