ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ И КУЛТУРОЛОШКИ ИЗАЗОВИ У ИСТРАЖИВАЊИМА СОЦИЈАЛНОГ КАПИТАЛА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Сажетак

Овај рад представља преглед теоријских становишта и истраживања о социјалном капиталу особа са инвалидитетом. Циљеви овог рада усмјерени су на истраживање значаја социјалног капитала у свакодневном животу особа с инвалидитетом, с нагласком на његове ефекте на приступ ресурсима и социјалну инклузију. Анализом се настоји дубље разумјети начин на који социјални капитал обликује могућности и искуства ове популације, то јест како различити облици социјалног капитала утичу на квалитет живота и социјалну партиципацију особа са инвалидитетом. Додатни циљ рада јесте испитивање метода за мјерење социјалног капитала код особа с инвалидитетом, при чему се посебан акценат ставља на методу генератора позиција. Социјални капитал, схваћен као ресурси доступни појединцима кроз њихове социјалне мреже, који се може мобилисати у сврсисходним акцијама, има значајну улогу у различитим аспектима живота особа са инвалидитетом, укључујући образовање, запошљавање, здравствену заштиту и социјалну интеграцију. У раду ће се направити посебан осврт на методу „генератора позиција“, као кључног алата за мјерење социјалног капитала различитих група, тако што испитује приступ испитаника одређеним позицијама у друштвеној структури. Метода се фокусира на три главне димензије социјалног капитала, а то су опсег, снага и приступ, међу којима посебну пажњу посвећујемо првој, у контексту наше циљне групе. Опсег се односи на разноврсност ресурса којима особа има приступ кроз своје друштвене мреже, а једна од главних претпоставки у раду је да управо системске и инфраструктурне препреке доприносе да ови ресурси буду оскудни за лица са инвалидитетом. У том контексту, рад идентификује специфичне изазове које ове особе сусрећу у изградњи и кориштењу социјалног капитала, свом позиционирању у социјалним мрежама, као и факторе који могу олакшати или отежати овај процес. Међу њима, уврстили смо културу неформалности као посебност простора Западног Балкана, чија двојака улога не би требала бити занемарена у анализи социјалних мрежа. На крају, аутор предлаже смјернице за будућа истраживања која би могла допринијети дубљем разумијевању и унапређењу социјалног капитала међу особама са инвалидитетом.