МЕДИЈАЦИЈА СОЦИЈАЛНОГ РАДНИКА У ПОРОДИЧНИМ СУКОБИМА ОСОБА СА МЕНТАЛНИМ ПОТЕШКОЋАМА

Сажетак

Особе са менталним потешкоћама припадају категорији особа са инвалидитетом, а то су „лица са дугорочним физичким, психичким, интелектуалним или сензорним умањеним способностима, која у интеракцији са различитим баријерама могу ометати њихово пуно и ефективно учествовање у друштву на основу једнакости са другима“ (Закон о социјалној заштити Републике Српске, чл. 17). Социјална компонента здравља је изузетно значајна у случајевима менталне дисфункционалности. Сходно томе, осмишљен је концепт заштите у заједници и рад центара за заштиту менталног здравља. Полазећи од тога да су хармонични породични односи благодани за функционисање особа са менталним потешкоћама, предмет истраживања је медијација социјалног радника у породичним сукобима особа са менталним потешкоћама. Истраживање је проведено у Центру за заштиту менталног здравља Градишка, те као такво представља студију случаја. Методом анализе садржаја стотину досијеа корисника Центра за заштиту менталног здравља установљено је да социјални радник посредује у четири подручја породичних сукоба (свакодневни живот, односи у ужој и широј породици, проблеми старијих особа и одрасле дјеце, смрт члана породице), док у четири подручја сукоба социјални радник није интервенисао (неплодност и посвојење, вјерска питања, нетрадиционално посредовање и развод брака), те да је у 81% случајева посредовање социјалног радника довело до конструктивног рјешења породичних сукоба. Закључено је да медијација социјалног радника у породичних сукобима доприноси очувању и унапређењу менталног здравља, али и афирмацији професије социјалног рада.